Drhtava senka kao da mazi svu moju sminku na polici...Plamen se poigrava i prelece sa kutijice preko ruza na drugu kutijicu i tako u ritmu muzike. Volim TDI radio...
Cuju se petarde, poneki vrisak sa terase ispod, gde je neka luda zurka i odsjaji, nekakvi sareni i sjajni od vatrometa...krecem se u ritmu TDI talasa..
Sama sam..
Nisi tu..
A znam da bi voleo da jesi..
Zvuk me zanosi i pocinjem da se njisem, crne lokne mi maze gola ramena,sklapam crne oci i stvaram osecaj, tamo negde gde je dusa, osecaj kao da hodam po vazduhu. Osecaj kao da sam sama na celoj planeti i plasim se.. Vise i ne cujem tako glasnu muziku, moje misli o tebi su je utisale, moj bol ju je ugasio, vise se ni senke ne igraju...moja suza je pokvasila plamen... Svlacim crnu kratku haljinu sa sebe dok grizem realnost da cu i veceras sama da citam one nase bajke , sto ih je pisao Oskar Vajld i sto ih ti tako lepo citas... Kroz crne tragove na obrazima klizi jos jedna suza.Bacena skupa,crna, mala haljina na pod a preko nje visoke potpetice, na meni samo vatreno crveni karmin i cipkani crni ves, a u meni vatra koju ne mozes da ugasis...Sama sam a, nova je godina-ona pravoslavna, ona pomalo zaboravljena i cini mi se manje cenjena-bas kao sto sam i ja bila dok me nisi ti pronasao.Trebas mi...
Hodam po vazduhu i sve mi je tesko...a sama sam...
Uvek kad mi se dusa pretrpa osecanjima i imam potrebu da ih izbacim kroz tastaturu ja sednem za kompjutercic resena da ispisem svasta...a onda prvo prosvrljam kroz neke meni divne blogove i tako nahranim svoju krv slovima Stepskogvuka i jos ponekoga. I ja tako vodjena Krilima Zvoncice odem u nedodjiju i tamo ili zaboravim sve ono sta sam htela da napisem...ili nesto sebicno zadrzim za sebe...ili me uhvati osecanje da nemam pojma da pisem i sve mi moje reci zvuce tako prosto i obicno i onda samo ugasim net...
Ali sada necu to da ucinim, evo borim se protiv toga!
Hocu da kazem da i onda kada nismo u nesto sigurni to treba da uradimo-i onda kada imate osecaj da blebetate gluposti, bas kao i ja sada, i to slobodno cinite- jer postacemo svi anksiozni ako se sami sebe plasimo..i sada hocu da ohrabrim sve koji ovo citaju da pisu stvari koje im prve padnu na pamet,da stavraju i ako misle da to ne znaju..jer i iz toga se radja umetnicko delo..a i dobar je osecaj stavarati.
Pre svega zelim da svog decka pospem zlatnim prahom i pustim ga da odleti i pronadje svoju nedodjiju.ALI DA MI SE VRATI..i da mi pise posvete, cestitke, pa mozda i koju pesmu , i kakva god ona bila za mene je pravo umetnicko delo..bas kao sto je i on.
| « | Januar 2008 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- Decembar 2008 [1]
- Februar 2008 [3]
- Januar 2008 [5]
- Novembar 2007 [5]
