let u nedodjiju

Uvek kad mi se dusa pretrpa osecanjima i imam potrebu da ih izbacim kroz tastaturu ja sednem za kompjutercic resena da ispisem svasta...a onda prvo prosvrljam kroz neke meni divne blogove i tako nahranim svoju krv slovima Stepskogvuka i jos ponekoga. I ja tako vodjena Krilima Zvoncice odem u nedodjiju i tamo ili zaboravim sve ono sta sam htela da napisem...ili nesto sebicno zadrzim za sebe...ili me uhvati osecanje da nemam pojma da pisem i sve mi moje reci zvuce tako prosto i obicno i onda samo ugasim net...

Ali sada necu to da ucinim, evo borim se protiv toga!

Hocu da kazem da i onda kada nismo u nesto sigurni to treba da  uradimo-i onda kada imate osecaj da blebetate gluposti, bas kao i ja sada, i to slobodno cinite- jer postacemo svi anksiozni ako se sami sebe plasimo..i sada hocu da ohrabrim sve koji ovo citaju da pisu stvari koje im prve padnu na pamet,da stavraju i ako misle da to ne znaju..jer i iz toga se radja umetnicko delo..a i dobar je osecaj stavarati.

Pre svega zelim da svog decka pospem zlatnim prahom i pustim ga da odleti i pronadje svoju nedodjiju.ALI DA MI SE VRATI..i da mi pise posvete, cestitke, pa mozda i koju pesmu , i kakva god ona bila za mene je pravo umetnicko delo..bas kao sto je i on.

• Decembar 2008 [1]
• Februar 2008 [3]
• Januar 2008 [5]
• Novembar 2007 [5]

• deca ulice [3] 
• let u nedodjiju [5] 
• moja polovina [6] 

• stigla sam u nedodjiju
• nekad se uplasim
• da se opet tebi vratim
• Nemam pojma
• gazim po vazduhu
• ZA ONE KOJI NE PISU
• ..
• kakve li ironije..
• deca ulice
• Carobni pokreti prstiju