Jel ja to sebe samu zavaravam ovim nekim recinicama?
Ocekujem li nesto? Mozda uvek previse od pogresnih, a malo od bitnih, mozda od sebe za kap vise nego sto stvarno mogu...:(
Da li ova kisa sto veceras kvasi beogradske prozore pada jer su oblaci puni , ili je Neko salje da ucini vece romanticno onome ko se tako oseca, ili rastuzi nekoga ko je sam i kome melanholicno udaranje o staklo budi uzdah, onaj teski uzdah sto mirise na jos tezu samocu. Mozda samo da nakvasi poorene njive, ili pokvasi nekoga ko je zaboravio kisobran..
Da li sam ja sada ostavljena za uvek, ili mi to venama sara strah od neznanja?
Jesam li osudjena na svoje lose odluke, pogresne izbore, pokvasene obraze i nerazumevanje-( a ubedjuje me da JA ne razumem)
Hoce li moji tanki prsti (sto ni verenicki prsten ne mogu da maze jer mi je veliki) biti dugo predane samo recima koje cure iz njih kad sam tuzna..koje umesto suza pustaju moju tugu kao kad vazduh sisti iz probusenog balona? Ili me samo zavaravaju da sam jaka i obecavaju da nece da zale za tvojom kozom..
Da li nas neko cuva , ili smo ipak prepusteni jedni drugima?
Imam li snage da pomirisem tvoju hladnocu i tvoje odbijanje?
NEMAM POJMA
NEMAM POJMA
Drhtava senka kao da mazi svu moju sminku na polici...Plamen se poigrava i prelece sa kutijice preko ruza na drugu kutijicu i tako u ritmu muzike. Volim TDI radio...
Cuju se petarde, poneki vrisak sa terase ispod, gde je neka luda zurka i odsjaji, nekakvi sareni i sjajni od vatrometa...krecem se u ritmu TDI talasa..
Sama sam..
Nisi tu..
A znam da bi voleo da jesi..
Zvuk me zanosi i pocinjem da se njisem, crne lokne mi maze gola ramena,sklapam crne oci i stvaram osecaj, tamo negde gde je dusa, osecaj kao da hodam po vazduhu. Osecaj kao da sam sama na celoj planeti i plasim se.. Vise i ne cujem tako glasnu muziku, moje misli o tebi su je utisale, moj bol ju je ugasio, vise se ni senke ne igraju...moja suza je pokvasila plamen... Svlacim crnu kratku haljinu sa sebe dok grizem realnost da cu i veceras sama da citam one nase bajke , sto ih je pisao Oskar Vajld i sto ih ti tako lepo citas... Kroz crne tragove na obrazima klizi jos jedna suza.Bacena skupa,crna, mala haljina na pod a preko nje visoke potpetice, na meni samo vatreno crveni karmin i cipkani crni ves, a u meni vatra koju ne mozes da ugasis...Sama sam a, nova je godina-ona pravoslavna, ona pomalo zaboravljena i cini mi se manje cenjena-bas kao sto sam i ja bila dok me nisi ti pronasao.Trebas mi...
Hodam po vazduhu i sve mi je tesko...a sama sam...
Tragom tvoje izmisljene senke gazim tlo pod sobom i pravim se da osecam dodir tvoj na svom ramenu... Onaj dodir koji nikad nisam ni osetila , koji me tako misteriozno privlaci, i plasljivo tera zelju u srce da ga osetim. Toliko toga znas o meni, toliko beskrajno statkih i iskrenih reci otkucanih na tastaturi naseg jedinog dodira...moja srodna dusa-a nikad te ne dodirnuh.. U haosu svojih nemira pronalazim, sasvim neocekivano , tvoje gladne usne koje se razvuku u osmeh i slucajno me opcine...za uvek!Ponosno postajem hrabra i spremna na borbu sa kilometrima , sa granicama, sa neizvesnoscu. Uskocio si u moj zivot onako iznenada, aopet nekako slatko i lukavo, kao neki vrabac da mi je sleteo na prozor i postepeno dosao do najdubljeg dela moje sobe -moje nedodjije..a ja ni u najmanjem uglu svog srca nisam ni verovala da ce ikad doci neko ko mene moze da skonta i dugo me drzi u zagrljaju kad god ja to zatrazim.
Onog trenutka kad sam citala one reci koje pocinju na 'V', srce mi se zatreslo i znala sam vec tog trenutka da mi neko ponovo sara kroz srce. Svojom jedinstvenoscu ,sarmom i razumevanjem polako si postao strah u meni, strah od toga da je neko sebi opet dao pravo da se igra sa mnom.
| « | Decembar 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Decembar 2008 [1]
- Februar 2008 [3]
- Januar 2008 [5]
- Novembar 2007 [5]
